Srpski književni glasnik

ФОРИЕЛ, И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 763

годину дана раније учинио са нашим народним песмама, које је послао Гетеу по Бертуху. Он је и доцније држао све у евиденцији, и, кад је прва свеска Фориелова угледала света, он је био први да је објави, и да онда поново опширно проговори о целој збирци. Мада му је очевидно жао што је „немачка лаганост“ помогла Форијелу да однесе првенство над његовом збирком, ипак он одаје дужну хвалу францускоме скупљачу.“

За нас је од нарочитог значаја, да су ово интерересовање за грчке народне песме, и рад на њима и око њих, ишли напоредо са интересовањем за наше народне песме, са њиховим скупљањем и распростирањем; да је у томе управо једно упућивало на друго, и једно друго изазивало. Само што наше народне песме иду прве, тако да им припада улога снога који крчи путеве и отвара

видике. — Године Бечког Конгреса, 1814, кад је изашла

била прва Вукова песмарица, Копитар, који је Вуку у свему био на руци, растумачио је Вуку и значај Гетеов, и уредио је да се Гетеу пошље и збирка и превод збирке. И Јакова Грима задобио је Копитар тада за наше песме, и овај је постао најодушевљенији и најпозванији трубач њихове славе. Грим је још у Бечу научио српски, и написао приказ и на прву и на другу Вукову збирку, која је међутим угледала света, у „Бечком Књижевном Листу“.“ Још из Беча слао је он песме и преводе у своју отаџбину, своме брату, који их је даље показивао. Научници (Савињи), и песници (Брентано) отимали су сео њих; тада је, на сваки начин, и Хакстхаузен дошао на мисао, да заједно са грчким песмама изда и српске. Свима је овим људима била одма јасна велика песничка вредност

1 „Признајемо, да би ове песме и код самог (много растрганог) Гетеа у Вајмару тешко нашле бољу негу, него кодг. Фориела у Паризу..“ (објава од 1824); и у приказу 1825: „Грчке народне песме нису могле пожелети приснијег и разумвијег гласинка, него што је Г. Фориел“.

2 в. моју дисертацију („Паз зетћазсће Уојкаћед, п тако даље“), стр. 99 и д..