Srpski književni glasnik

„ , | ! |

764 Српски Књижевни ГЛАСНИК. ових народних умотворина; на жалост, највећи међу њима, Гете, био је у то доба заузет другим послом, радио је на свом „Источно-западном Дивану“, те, како сам каже, није доспео да се удубе у ове драгоцене ствари. Ипак је, после прве, искао и преводе друге Вукове књижице, 1815!, и, на другој страни, бодрио Хакстхаузена на издавање грчке збирке, и био спреман да пише за њу предговор. Међутим, други нису урадили што је Гете тражио, и тако је настала пауза у овоме послу. Јаков Грим, сам у великом послу, пожуривао је ствар, али без успеха; Вук и Копитар радили су на речнику, и спремали ново издање песама. Кад се Гете, 1822, поново вратио на овај предмет, потакнут чланком и песмама Француза Бишона, набрзо је, почетком 1823, изишло и друго, велико, из: дање Вукове збирке, и сад је Вук сам, лично, ишао у Вајмар“, са препоруком од Јакова Грима, да преда прву штампану свеску Гетеу. Овај га срдачно дочекује, и сада почиње период од неколико година, у којима на толике стране растргани Гете најживљи интерес посвећује народним песмама, преводећи их, и пишући о њима с похвалом без ограничења. Тада је интересовање за наше песме јаче него икад захватило књижевне кругове у Немачкој. Оно је повукло за собом смисао и за народне песме других народа, и Гете је позивао Хакстаузена да изда већ једном тако одавна припреману грчку збирку. У томе часу објавио је Фориел своју књигу, и 1824 и 1825 издао Грчке песме, с вуковским разумевањем. Фориелу је очевидно узором био Вук, још и при првој објави његове збирке. Он је хтео дати с њоме уједно и „нај бољу ручну књигу за учење новогрчкога“, па је објавио уз њу и речник, а можда и кратку граматику ; у којем

! Копитар и Вук траже од Лукијана Мушицког да спреми тај превод, те да Србима прибави славу да их Гете преведе у немачке стихове (в. Јагић, „Новија писма“, и тако даље, стр. 797 и д.). Мушицки се, како изгледа, није одазвао.

# 13 октобра 1823, в. моју дисертацију, стр. 123 ид.