Srpski književni glasnik

ФОРИЕЛ. И ЊЕГОВЕ ПРЕТЕЧЕ У НЕМАЧКОЈ. 765

ди случају, како каже Копитар у својој објави Фориелове књиге, „дело госп. Фориела било пандан Вуковој збирци Српских Народних Песама, те бисмо тако били у стању, живот и обичаје ових двају суседних и по вери сродних народа, које међутим ипак деле порекло и језик, познати у огледалу најчистијег извора“.

Фориелова је збирка била у Француској први снажан поклич за буђење интереса за народну поезију, и као што је у Немачкој наша песма изазвала интерес и за Грке, тако је у Француској збирка грчких песама потакла онда живљи смисао и за нашу поезију; а који пуг дошло је и до чудног укрштаја утицаја.: Не треба сгмо испуштати из вида, да је исход и полазна тачка целоме овом покрету за народну поезију у Немачкој, поглавито од Гетеа и Јакова Грима, и, што се тиче специјално наших и грчких песама, још дубље, у Бечу, од Копитара и Вука. Ни скромни Копитар није се могао уздржати а да не утврди ово, говорећи о Фориеловој збирци; он каже: „код толико снажног интересовања за српске песме у Немачкој било би скоро грешно, кад не бисмо у нашим Годишњацима говорили о појави, која се управо у првом реду тиче Аустрије, и која је прво потекла из Беча“.“ То не треба констатовати и истаћи само за љубав истине и правде, већ и ради даљих испитивања на овоме пољу. Јер, имаће још много крупних и ситних појединости да се испита и утврди о улози и о утицају народне, и специјално наше народне песме у светској књижевној историји Деветнаестога Века. Ми имамо разлога да што живље подупремо та испитивања, јер су сви изгледи, да ће на крају резултат испасти за нас још повољнији него што се данас мисли, и наша ће народна поезија задржати с правом и за увек једно од најлепших места светске књижевности. Милан ЋуРЧИН.

1 На пример код утицаја Фориелове збирке на „Гусле“ Меримеове, в. књигу Г. Јовановића, „била“, стр. 245, 261 и д.. 2 „Бечки Годишњаци“ од 1825, стр. 159,