Srpski književni glasnik

ђ % | |

СИТНИ ПРИЛОЗИ.

Доситеј ОБРАДОВИЋ И НАШИ ЗАПАДНИ ПИСЦИ.

До сада није било никаква трага о везама између Доситеја Обрадовића и наше западне књижевности, у његово доба знатно развијене, у велико писане народним језиком за који се он борио. У томе смислу | ја сам писао у „Српској Књижевности у ХУШ веку“ | (стр. 10—11): „За православне Србе ХУШ века у Јужној Угарској млетачка Далмација била је далеко, а вер. ска преграда била је тада већа но икада. За ту књижевност у Срба се готово није ни знало, а ако је ко од образованијих Срба и познавао, није је сматрао као своју. Доситеј Обрадовић, највећи и најзначајнији срп ски писац ХУШ века, човек без верских предрасуда, који је први рекао да вера не одређује народност, и који је и католике и мухамеданце уводио у српску народну заједницу, Доситеј Обрадовић је неколико година провео у Далмацији, где се, увек радознала духа и жудан читања, морао упознати са делима бар неколико далматинских писаца, али нигде у целокупном његовом раду, нема ни трага ни помена ни о каквом делу далматинске књижевности“. На страни 14 исте књиге говори се о слабим везама славонске књижевности са истовременом књижевношћу православних Срба у Јужној Угарској: „та веза била је тако слаба, стога утицаја није ни толико било, да Рељковић. ни по чему није утицао на Доситеја Обрадовића, и ако су били савременици, и ако су били истих идеја и радили готово у истоме правцу“.

| | | | | | | |