Srpski književni glasnik

768 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК,

=

како тврди Вук Караџић, или као наставник исте школе, како тврде други, живећи у Београду од 1809 до 1811, Сима Милутиновић је то признање могао лако чути из уста самога „блаженога Старца“.

У сваком случају, Милутиновићево сведочанство је значајно, и заслужује да буде забележено. Оно је нарочито важно што се тиче познавања Рељковићева „Сатира“ и употребе народнога језика, и указује нам на нову везу између наше источне и западне књижевности; · то је и нов елеменат у интелектуалној формацији Доситеја Обрадовића. А Ја.