Srpski književni glasnik

770 Српски Књижевни Гласник.

“

Али, нити су те паре јефтине, нити је та роба добра. То је она роба коју тако радо, за мале паре, носи мали париски свет, и која тако лепо изгледа када се први пут обуче. После неколико дана, од првог сунца или прве кише, та роба избледи, и згужва се. Такав је случај са Буридановим Магарцем, као и са Сшазама Врлине и са Љубав бди, и са Микешом и њеном мајком, и са Оцем, и тако даље. Све су те комедије: пријатан вербализам, лак дух, салонска конверсација, вешто нађене и у згодан час убачене речи, варнице живчаног темперамента, вешта добацивања, духовита подвлачења; паризианизам, једном речи: незадржавање на стварима, клизење преко њих, фриволност, тако звани „жеманфишизам“ схваћен као филозофија живота. У томе филозофском „жаргону“ говори се на један нарочит начин. Жербје, на пример, у Стазама Врлине, говори Цецилији овако о љубомори: „Бити љубоморан... Зар јаг Драга моја, ви заборављате да човек у Паризу, кад има прихода више од сто хиљада ливара, не може сумњати у своју жену“; или говори о врлини овако: „Врлина је негативна особина. Она се не види. Она се не увиђа. Она ништа не значи. Зна се кад једна жена има свог љубазника, али се не зна кад га нема... Узмимо један пример: одмах се примети кад човек има прљаву кошуљу, али се неће да примети кад има чисту. То је очевидно;“ или, кад Сузана говори Цецилији: „Ах! Врлина ! Врлина ми даје утисак Бретање. Она је лепа, али је тужна“; или кад, у Микеши и њеној мајци, Микета и маркиз овако разговарају поводом Урбенове женидбе: „Ах! То није могуће, то није могуће... Она је страшна!.. — Она је страшна, али она има три милиона мираза...“; или кад, најзад, у тој истој комедији, маркиз објашњава Микети шта је љубав: „У Паризу, љубав је бисерна огрлица, лепа кола, мали и леп стан, вила у Трувилу, и све те дивне, мале и врло скупе ситнице“. Као што видите, пџаризианизам је један мали филозофски систем, који има врло много места у модерној француској драми,