Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД 767

чији су најбољи теоретичари Роберт де Флер и Гастон А. де Кајаве.

Наравно, да те филозофије није лишен ни Бурџиданов Магарац, чији нас случај данас специјално занима. Ви знате причу о Буридановом магарцу која постоји у неколико версија. Тај магарац, пре свега, није постојао. То је био један метафизички магарац кога је измислио Жан Буридан, схоластички филозоф Четрнаестог Века, и по коме је Жан Буридан и остао у историји. Жан Буридан, да би још више унео забуне у проблем слободне воље, ставио је имагинарно једнога магарца, који је у исто време био и жедан и гладан, између ведрице воде и мерице зоби. По тој версији, магарац је скапао и од глади и од жеђи.

Од прилике, тако су нешто урадили и Роберт де Флер и Гастон А. де Кајаве. Они су лепо извели на сцену Жоржа де Булена, једног љубавничког лептира који, како сам каже „болује од слабости воље“ и нерешљивости, и пустили га да се решава између Фернанде Шантал, Одете де Версан, баронице де Стек, и Мишелине. Мало је незгодно рећи, али истину треба рећи до краја: Овде је Жорж де Булен магарац, а остале су чегири грације, једно за другим, вода, 306, сено, слама. Претпоставка је да је магарац, односно Жорж де Булен, жедан воде, и да има апетита за сва три јела.

Шта да се ради» Жорж де Булен је почео паметно: он је почео свима да се удвара, изузев Мишелине која ће му, најзад, доћи главе; почео да се удвара, не волеђи, наравно, ни једну од њих. Али, та игра није могла дуго да траје. При крају првога чина, оне су виделе с ким имају посла, и престају га волети; јер, више нису могле да сносе његово климање главом од воде зоби, од зоби сену, и тако даље. У другоме чину, он губи и Вивету, једну најамну жену, јер ни она не пристаје да он, пред њом, говори лепо о другим двема женама за које, такође, нема ништа. Али, ту се први пут озбиљно јављају два херувима: Мишелина, која га воли, и која није сакрила

49)

5 .