Srpski književni glasnik

772 Српски Књижевни Гласник. да му то и каже, Мишелина, једна дивна Пајеронова Сузана или Марта Симје; и, с друге стране, Лисијан де Версан, један „доброжелателан“ и дегенерисан Др. Ре. монен или Оливје из комада Диме Сина, који ради на томе да Жорж де Булен узме Мишелину. То двоје раде рто Чото зца: прва, зато што га воли; а други, нешто као „резонер“ и добар дух комедије, али, нешто и стога што се Жорж де Булен удвара и његовој жени, и ње. говој љубазници. У главном, конце комедије држи ипак Лисијан де Версан, и он је, унапред, решио ситуацију у корист Мишелине.

Овде се, у трећем чину, цела прича о Буридано вом магарцу мења. Магарац, који је и гладан и жедан, нема шта више да се мисли. Његова слободна воља више не постоји. Јер, ту је Лисијан де Версан, који га води ономе што му је најпотребније. Он га је, после не: колико ситуација, довео Мишелини, и оженио девојком која га воли. И тако је прича о Буридановом Магарцу решена онако како је, по једној версији, решио један Буриданов противник: тиме, што магарца једна сељанка насилно одводи у коњушницу.

Цела је ова комедија један мали драмски кафарнаум. Као врло практични трговци, Роберт де Флери Кајаве су се, да би што боље позабавили публику, послужили свима могућим срествима свих комедија из свих векова: једно за другим, једно преко другог, и без реда, ту су старински ашргодио, Жанови, свлачења, прерушавања, случајности, немогућности, претерана навијања ка буфонерији, и таква иста, по ефектима са Мишелином, ка озбиљном комаду. Па ипак, и после свих опорих речи речених о томе комаду, не можемо рећи да ова комедија није забавна. Она је забавна, и то је све; али, наравно, то је далеко од праве драме.

Како бих радо хтео да, већ једном, пишем о каквом добром и озбиљном комаду >

Бранко ЛАЗАРЕВИЋ.