Srpski književni glasnik

Бо

>

% +

|

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ПОСМРТНА ИЗЛОЖБА ИВАНА ГРОХАРА У ЈЂУБЉАНИ.

Смрт га је не само спасла од живота него га јеи оживела, доброг и несрећног сликара словеначког, уметника високог и благородног, чији је живот био црно оскудан и мученички тврд, а чија је душа била од онога "света, зачарана лепотом и заљубљена у вечност. Пегаз је и за њега био коњ који носи песнике у болницу, и кад се, израњављен и скрхан, срушио у љубљанској болници, и када је на глас заплакало све што је духовно и народно у његовој малој земљи, он је ожи. вео за јавност словеначку, и сазнало се да је умро велики уметник. Он је то доиста био, велики уметник, и модеран, и народан; ипак не толико велики и достојан да се за њ чује на далеко и да би га познавала и волела братска српска јавност. Наша штампа није донела ни чи. туљу тога човека, и чак ни за онај бољи и духовнији свет што имамо смрт Ивана Грохара није значила ништа; као да га није ни било. ·

Мађутим, Иван Грохар је био начињен од душе, благе, добре, словенске, и било је много љубави у његовој благој доброти словенској; и љубави за јадну и драгу Словеначку, и за цели Југ Словенски, и за Словенство цело, и за све праведне људе; за Србе је имао нежности сасвим нарочите, и кад му је, као и Силвију Крањчевићу, српски краљ био једини краљ који говори нашим језиком, то је било од срца. Он је био опијен

.