Srpski književni glasnik

7 ____"

ба аса

| +

774 Српски Књижевни ГЛАСНИК. југословенством, и његов патриотизам био је широк, као и толиких наших најбољих духова; али кад је он умро, ни из близа довољно поштован и схваћен, и сувише потиштен и напаћен, ћутала је његова велика отаџбина, а забачена и распарчана Крањска његова цвилила је жалосно.

Живот Грохаров био је прост и болан. Причати његову биографију било би пратити његов уметнички мартириј, почевши од рођења, 1867, у. убогој ратарској породици у Сорици у Горњој Крањској, преко живота тихог и тамног сељачета поред очевог и туђег стада; преко продирања силног уметничког инстинкта у младу, ненапуњену и неизрађену свест; преко бегства од живота у атеље Ажбеов у Минхену, преко тегобног живота младог сликара пуне душе и празног џепа; преко претешких напора да се телу даде нешто људскије од сувог хлеба, влажног стана и рђавог одела, и да се души даде физиолошка снага да у свет земаљски избаци изразе својих нежних лудости; преко борбе са јадном средином народа малих моћи и мале културе, борбе против непризнавања, непознавања, заустављања, спутавања уметничког полета, преко борбе да се, као син непознатог народа, сасвим малог, продре у велике уметничке центре, преко борбе са болешћу, са туберкулозом, свирепом болешћу, па све до стојичке резигнације самотног и инокосног сликара са божјим дахом у себи и са ситном бедом око себе, у Шкофјој Лоци, и до смрти у болничком кревету, 1911 у Љубљани. Он је за уметност имао нешто више од талента, али ни мало талента није имао за освајање хлеба; глад и јад су му били другови кроз цео век. Добри Грохар! Несрећни Грохар! Он је био поносан и непаметан, и волео је бити скршен него бити савијен; он није хтео да изда уметност ни једног часа, и целога века он је Лепоти остао веран. Његов живот је био песма жалосна, али песма; он није хтео да уме бити паметан, јер је хтео да сачува девичанство песника у себи неунрљано. Добри цврчак! Луди

;

у | : |