Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 19

цврчак словенски! Он је био опијен лудостима; он је био заљубљен у своје златасте магле, свој наранчасти кадмиум, своје боје љубичне, ружичне, маслинасте, у светлост, у душу ствари. И кад је требало слати слике у Беч, у Краково, у Минхен, у Венецију, у Лондон, он их је слао, давао да се носе, хотећи и друге учинити срећним од својих нежних лудости; а сам је остајао немоћан и не сналазећи се, певајући, сликајући, гладујући; добри цврчак! Он је био уметник целим бићем, песник неизлечиво, Дучићев Лаук што зачаран својим богатством у срцу везе своје свилено дело; славан је данас, после смрти, и слава ће му још расти, познатост и признатост, али за живота му је било сасвим неславно. Већ код првих његових радова, приказаних на изложбама у Бечу, Грацу, Трсту и Цириху, критика је у њему открила велики таленат, и његови оригинална уметност је освајала људе од укуса; он није марио за те све критике, или није ни знао за њих. ИМ није ни мало био паметан; сасвим стран овом свету. Извесно је: било је кобно што је он рођен у Сорици и што је радио у Шкофјој Луци, и што му је тврди живот спутавао био душу, и убио је напослетку. Али је још кобније било што је он имао сувише душе да би могао имати довољно памети, и што је био узвишено проклет да буде заљубљен у вечност.

Он је створен за душу, Грохар; он је волио снове, и његови насликини снови силе душу да их воли. Благост милостива, несразмерно више нежна него грациозна и више одуховљена него декоративна, основна је импресија од Грохарове уметности; има анђелске чулности у његовом колориту, мириса добростиво болећивих, интимних али бестрасних, једино понекад има мириса шафрана и крина, понекад сувог смиља и сасвим благог сунцокрета. Нема плотског у Грохару, сав је од душе, његове боје су мириси. Снежно бледо злато је најчешће основни тон његових слика, и по њему су изливени други тонсви: обично љубично-наранчасти и ружично маслинасти. Његове симфоније бога пуне су живог, ин-