Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 771

њене косе, боја њених усана, задах њене плоти. То нешто католичко, не само својом општом културом, него баш тим нечим специфично католичким, каприциозно безгрешним, немоћно елегантним, разликује не само Грохара него словеначке сликаре уопште од осталих сликара југословенских, чак и од католика Хрвата у доброј мери, јер су Хрвати ипак довољно Срби да не би били баш сасвим католици То специфично католичко имају Словенци и у литератури; то сведоче Жупанчић, Мурн и Кете, да узмем само модерне лиричаре. У тону Грохаровом има доста католичког, ради културе његове словеначке душе, нечега лаког латинског, гриблерског германског, сломљеног аустријског. Тако Грохар у целој својој словенској простосрдачности има мутних и тешких нота из девотних корала старих оргуља, и у целој својој чистоти по мало кринске невиности; и греха мало, сасвим мало, тек да се буде малко злобан, за декорацију. И та једва приметна декорација стоји му лепо, збиља!

Као сликар, Грохар је искључиви колорист; то је

· даља импресија која следи одмах иза импресија да је

он милостив и да му је естетички тон силно јак у целој својој благости и финоћи. По речи Шекспировој, речи дубокој, свет је грађен од исте грађе од које и снови, свет је начињен од снова. Грохару је боја сан, и свет му је начињен од боја. Он није бесчулан и има осећања за пластику, тло његових пејзажа моделирано је снажно, лица су му конструктивна; он има и красно осећање за везаност и елеганцију линије, и, ако не баш изврстан, био је добар цртач, и сваки потез имао му је карактера. Али његов смисао за форму није био велики; по њему би он био само честит сликар, а не би био овако високи уметник, прави песник, какав је био. Што га је чинило вишим и чинило га великим сликаром било је његово чудесно дубоко и фино осећање боје, опажање боје, њено схватање, њено третирање. Овај добри словенски цврчак био је у истину опијен сунцем и певао је сунчеву светлу кишу по крањским гајевима и лива:

~ ' | 75