Srpski književni glasnik

188 Српски Књижевни Гласник.

Брошура Г. Лепетића је без икаквих литерарних претензија. То је један савесно израђен војнички извештај. Као војнички докуменат она има извесну важност. Рад Г. Лепетића више може послужити као карактери: стичан појав и посредни доказ до кога ступња се у Бугарској показивало интересовање и с колико симпатија су се пратили догађаји у Малесији.

Међутим, од како је, из познатог извора, пуштена у европску штампу идеја о стварању једне аутономне Велике Арбаније, која. би имала обухватити две трећине Маћедоније, бугарско јавно мишљење не само да је престало симпатизирати арбанаским устаницима, него јеи врло одлучно изразило свој протест противу тих великоарбанашких планова. МБ

Епппегпсеп уоп Егећетгп уоп Р1епет, 1 Тен, Решкеће Мепаозапзјан, 5 сат, Герда, 191. —

И у Немачкој се у последње доба одомаћило пи: сање мемоара. Нема потребе нарочито нагласити од колике су важности они по онога који изучава дотично доба, нарочито кад су писати под свежим утисцима не: посредне садашности, као што су Хоенлоеви. Пленерова сећања и успомене покушавају да одрже хгрмонију између чисто пишчевог личног елемента и објективног представљања спољних догађаја. Барон Пленер, вођ немачких либерала после Хербста, представник уједињене немачке левице, ватрени поборник Андрашијеве балканске политике, министар финансија, познат са својих економно- финансијских списа, у првом делу својих успомена износи ђаковање своје и живот младог дипломата до 1873 године, кад се одрекао дипломатске каријере и сав се предао унутрашњој политици. Пленер је у то доба проживео најбурније и најзначајније догађаје кроз које је прошла суседна нам монархија седамдесетих година прошлога столећа: талијански рат, холштајнско питање, немачки рат, стварање двојне монархије, француско-не-