Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. ј З7 798

били ђаци“, „Под арњевима“, „Мали“, „Крај Романа“, „Пре љубави“, „Смрт Јеремије Јеремића“. Четири од тих приповедака изишле су у „Српском Књижевном Гласника“: „Кад. руже цветају“, „Живот и дела Данила Перишића“, „Мали“, и „Крај љубави“. Оштре опсервације београдског и маловарошког живота, занимљивост предмета, реалистичка описивања крупним и јасним потезима, горка и неуздржавана иронија која иде до сарказма, добра лигерарна форма одликују ове приповетке. Неколико од њих („Кад руже цветају“, „Живот и дела Данила Перишића“, „Матаре“, „МИ тако време пролази“, „Под арњевима“, „Крај Романа“, „Пре љубави“) иду у најбоље ствари што их је наша млада приповетка дала. Х.

ЈЕДАН НОВ СРПСКИ НАТПИС из ХП ВЕКА — Из четвртог броја ХХШ књиге „Гласника Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини“ оштампан је један мало прилог Г. Др. Владимира Ћоровића под горњим насловом. У том прилогу саопштен је и пропраћен важан гробни натпис требињског жупана Грда Запис гласи: „Вђ дни кнеза велиега Михогла вђмрђ жовпанђ Грљдђ трђбвинљск! и вђ то лфто зтда емов ракоу братђ жовпављ Радомирђ сђ снђми еговђми ! жена емоу. Твара моистрђ именемђ Брафјнљ)... [рабђ] божи ги даи здравие“. Запис тај није датиран, али га Г. Ћоровић, према индикацији владаоца, ставља у ХП век, за владе великог кнеза Михајла, последњег малог дукљанског владаоца, који је из: губио своју област у борби с Немањом и његовим бра: том Мирославом. Палеографске особине текста подсећају на најстарије наше споменике, на запис Кулина бана, Мирослављево Јеванђеље и Хилендарски Типик. ИМ језик је исто тако најстаријег типа. Натпис тај узидан је у темељном зиду мале, данас запуштене црквице у Полицама близу Требиња. Њим је приметно обогаћен оскудни број српских записа ХП века. Е

СРПСКА ХРВАТСКА КЊИЖЕВНОСТ У Енциклопедији СлоВЕНСКЕ ФилологијЕ. — Као што је познато, Руска Академија Наука почела је издавати велико дело „Знциклопедји Слованскон Филологли“, под уредништвом Г. Ватрослава Јагића. Једна велика књига ове енциклопедије биће посвећена историји српско-хрватске књижевности. Стару српску књижевност има да изради Г. Др. Владимир