Srpski književni glasnik

Бе ЕЛ ЈИОКЕ. 797

ферату Г. ЈЉЉубимира Ковачевића одлучено је, да се расправа Г. Драгутина Костића: „Тајно писање у јужнословенским ћириловсим споменицама“ штампа као засебно издање Академије, ако обимом својим пређе одређени број табака за „Глас“. 2. Писма хилендарског архимандрита Онуфрија Поповића из ХГХ века, која је послао монах Сава Хиландарац, дата су на оцену Г. Стојану Новаковићу. 3. О штампању списа Г. Живка Стефановића · „Народне умотворине фонетски записане“ у Ш књигу „Дијалектолошког Зборника“ одлучено је да Г. Стефановић удеси свој спис за штампу према напоменама које му буде доставио Г. Др. Александар Белић. 4. Одлучено је. да се у ЈУ књигу „Дијалектолошког Зборника“ штампају испитивања косовско-ресавског дијалек тог и радови кое ће Г. Др. Александар Белић приказати на једног од идућих седница ове Академије. 5. На основу реферата академика Г. Љубомира Стојановића одлучено је, да се штампа ЈУ књига записа и написа, у коју ће ући збирке Г. Г. Димитрија Николајевића-Оклобџије, Гл. Елезовића и Радослава Грујића, заједно са збиркама које на молбу Академије буду поднели Г. Г. Јован Н. Томић. Др. Александар Белић и Драгутин Костић. У исту књигу унрстиће се и сви записи и написи који су издани од 1904 па на овамо. Умољен је Г. Љубомир Стојановић да се прими редакције ове књиге, или да нађе лице који ће тај посао предузети.

Југословенска Академија у 1910 години. — Загребачка Југословенска Академија Знаности и Умјетности дала је, по обичију, и уз овогодишње коло својих књига, „Гјејор:5“, у коме је извештај о раду и стању Академије у прошлој години. (Пјејорз Јисозјауепзке АКадепије 2папозни ! Отјеб този 7а софшпи 1910). Као и из прошлогодишњег –„Гјећорлза“ („Српски Књижевни Гласник“, ХХМ књига, 629 стр.), ми и из овог бележимо појаве значајније по Академију и по њене везе са Србима. — Управа је остала иста. Поред досадањег 81 члана, ове године изабрано је десет нових чланова. Међу тим новим члановима је само један Србин, Г. Љубомир Ковачевић, секретар Српске Краљевске Академије. Од чланова Срба читао је у седници „математичко-природословног разреда“ Академије своју расправу Г. Др. Михаило Петровић. Та расправа из више математике штампана је 183 „Кади“. У времену од 24 априла прошле