Srpski književni glasnik

НУМА РУМЕСТАН. (24) ЖРТВЕ.

Розалија му сада исприча оно у шта се најзад уверила, упркос све Хортензијине тајанствености: њену љубав према овом сељаку, коју је она најпре сматрала као пролазну ћуд, али која јој сада задаје велику бригу, као каква морална пометеност њене сестре.

Министар се бунио:

— Није могућно!.. Да воли овог простака, овог налицканог звекана !...

— Она га види кроз своју машту, и нарочито у светлости твојих легенада, твојих бајака, које није умела „свести на праву меру“. Баш зато, ова реклама, ово отужно шаренило које тебе раздражује, мене, на про: тив, испуњава радошћу. Ја мислим да ће јој се њен јунак сада учинити тако смешан да га више неће смети волети. Иначе, ја не знам шта би од нас било. Замисли очајање мога оца,.. замисли самога себе као Валмажуровог пашенога Ах, Нума, Нума, јадниче што несвесно обмањујеш људе. |

Он се није бранио, и гневио се на самог себе, на свој „проклети Југ“ који никако није могао укротити.

— Видиш, требало би да увек останеш овако, са:

Х свим уза ме, моја драга саветнице, моја света заштит._

нице. Нема никога на свету који је тако добар и попустљив према мени који ме тако разуме и воли.

Држао је на својим уснама њену малу руку у рука-