Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 809 вици, и говорио је тако искрено да су му у очима блистале сузе, истинске сузе. После овога излива срца, њему лакну, осети се чилији; и пошто је, на Краљевском Тргу, помогао жени да сиђе, са свима нежним предострожностима, он довикну кочијашу веселим гласом, без и мало гриже савести:

— Лондонска улица... Пожури!

Розалија, која је споро ишла, начу из далека ову адресу, и то је болно дирву. Не што би се у њој појавила и најмања сумња; него што јој је он малочас рекао да иде на станицу Сен-Лазар. Зашто његови поступци никад не одговарају његовим речима»

Друга једна брига чекала је у сестриној соби, где је осетила да је њен долазак прекинуо неку препирку између Хортензије и Одиберте, чије је лице било натмурено, и чија се капица с траком тресла на њеној фуријској коси.

Розалијино присуство држало је у запту; то се видело по њеним злобно стиснутим уснама и набраним веђама; али кад се млада жена поче распитивати о њима, она би принуђена да јој одговори, и поче грозничаво говорити о ЗКканпеу, о сјајним условима који су им дати; затим, чудећи се њеној мирноћи, она запита скоро дрско:

— Зар Госпођа неће доћи да чује мога брата7,.. То вреди труда, ако ништа, бар због његовог одела.

То смешно одело, које је Одиберта описивала својим сељачким изразима, од зупчасте капе до шиљастих ципела, стави на муке сироту Хортензију, која више није смела погледати сестри у очи. Розалија се извини: њено стање здравља не допушта јој да иде у позориште. Сем тога, има у Паризу извесних места за забаву где све жене не могу ићи. Сељанка јој не даде да доврши:

— Опростите,.. Ја овде идем, а мислим да нисам гора од ма које друге... Ја нисам никад учинила ништа рђаво; ја сам увек вршила своје верске обреде.

Глас јој је бивао све јачи, без и мало негдашњег снебивања, као да је стекла извесно право у овој кући. Али Розалија је била одвећ добра, и стајала је сувише