Srpski književni glasnik

814 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

усред заглушне ларме, у којој су жагор устумаране гомиле, зујање чигри по чоји енглеских биљара, довикивање јела и пића, одломци од арија, прекидани плотунима патриотског пљескања са дна сале, ипак били над“ машени непрекидним зврјањем ципела за котрљање, које су јуриле тамо-амо по једном великом, асфалтованом простору са оградом, међу усталасаним цилиндрима и шеширима у стилу Директоар.

Уплашена и забуњена, час бледећи час црвенећи испод свога вела, корачала је Хортензија за Провансалком, пратећи је с муком кроз лавиринт од малих окру: глих столова, поређаних унаоколо, за којима су седеле све по две жене, пијући, налакћене на сто, са цигаретом у зубима, пребацивши ногу преко ноге, са досадом на лицу. Уза зид, у извесном растојању један од другога, низали су се препуни столови, и за сваким је стајала по једна девојка, са црвим колутима око очију, као крв румених усана, са блиставим накитом у црној или риђој коси, која је по челу била разбарушена. И ова бела или црно намазана кожа, овај осмех нарумењених усана, ви. дели су се код свију њих, као каква ливреја коју носе ове бледе ноћне прилике.

Језиво је било и оно лагано крстарење ових људи, који су се смело и грубо тискали између столова, дувајући десно и лево дим од својих дебелих цигара, при: лазсћи да изближе разгледају изложену робу, и цењкајући се увредљиво. И оно што је свему нарочито давало изглед каквог вашара, била је ова космополитска публика која је брбљала разне језике, хотелска публика која је приспела јуче, и дошла овде у своме нехатном путничком оделу: шкотске капе, пругасти жакети, горњи капути још влажни од магле са Ла Манша, и московске бунде које су једва чекале да се откраве, и дуге црне браде, достојанствена лица са обала Спреве, која су прикривала сатирско церекање и татарску похоту, и турски фесови преко реденгота без јаке и, парадно обучени Црнци који су се сијали као њихови свилени цилиндри,