Srpski književni glasnik

Пума РУМЕСТАН. 815

и мали Јапанци у европском оделу, збрчкани и налицкани, као оживеле кројачке мустре.

— Бого мој! Ала је ружан.. узвикивала је одједном Одиберта угледавши пред собом једног врло достојанственог Кинеза, са дугом киком која му је висила низ плави капут; или је застајала и гурала Хортензију лактом: „ју, ју! млада...“, показујући јој једну у бело обучену жену, откривеног врата, са дугим шлепом, и кратким чипканим велом, који је био приденут за косу неранџиним цвећем, испружену на две столице, тако да су на једној лежале њене беле атлазне ципеле са сребрним потпетицама. Али одједном, чувши са запрепашћењем неколико речи које су јој казивале праву истину о овом случајном неранџином цвећу, Провансалка је та: јанствено додавала: „Отровница, замислите!...“ Брзо, да би је отргла од рђавог примера, она је одводила Хортензију у средину дворане, где се чак у дну, на месту које у цркви заузима хор, дизала отворена позорница, обасјана треперавом електричном светлошћу, која је падала одозго, са венца испод таванице, из два кугласта отвора који су блистали као два светла ока Господа Бога на каквој црквеној икони.

Овде се човек одмарао од саблажњиве граје на шетачким местима. По седиштима, просте грађанске по. родице, трговчићи тога кварта. Мало жена. Могао би човек помислити да је у дворани ма кога другог позоришта, да није свуда унаоколо било ове ужасне ларме, коју је стално надмашало досадно, равномерно зврјање клизача по асфалту, заглушујући чак и оркестарске трубе и добоше, омогућавајући само гледање неме мимике живих слика.

·Завеса је баш у тај мах падала преко једног патриотског призора: огроман Белфорски лав! од папендекла, окружен војницима који су победоносно стајали

1 Бартолдиева статуа, на тргу Данфер-Рошеро у Паризу, која представља одбрану Белфора у 1870—1811. Пр.

ид гр пен - пио ~