Srpski književni glasnik

816 Српски Књижевни Гласник,

на порушеним бедемима, са качкетама ка бајонетима, ми: чући се по такту Марсељезе која се није чула. Ово хучно одушевљење раздражавало је Провансалку; очи су јој се шириле и сијале, и намештајући Хортензију:

— Добро смо селе, зар не2 Та подигните ваш вео и не дрхтите .. ви дрхтите,.. Не бојте се кад сте са мном.

Девојка није одговарала ништа, сва узрујана овом стидном шетњом, која је помешала са свима овим бледим, намазаним лицима. И ево где се опет пред њом појављују ове ужасне маске са црвеним уснама, у лицу два кловна у трикоу, који су се чепили држећи у обе руке по једно звоно, и звонили једну арију из Марше, правећи смешне скокове; права гномовска музика, безизразна и тепава, која је била сасвим на свом месту у овој Вавилонској Кули у ЗКанпо'у. Затим је завеса опет падала, и сељанка, која је по десет пута уста: јала и седала, вртећи се на месту, намештајући своју капицу, узвикну одједном гледајући у програм:

— ..Кордовски Брег... попци... Фарандола... сад по: чиње... пазите !...

(Наставиће се.) Алфонс ДОДЕ.

(Превео с француског МиодрАГ ИБРОВАЦ.)