Srpski književni glasnik

асиама ~“ Ри

ВЕЧЕРЊА МОЛИТВА.

Свуд цветови бели по младим бресквама Миришу кроз вечер влажнога априла; Неосетно пада слатка полутама

На земљу и дрвље. Са твог топлог крила

Подигд сам главу, кад јекну из близа Слабачак глас звона са трошног звоника; Тавним небом блесну као златна низа Млечни Пут, и месец засја са видика.

Расплетох ти тада тешку косу црну, Целивах побожно два велика ока, Два кандила жива, што никад не трну.

И тад к'о хаџија под гранама палме, Док спи око њега пустиња широка, Ја запевах страсно љубавничке псалме.

Милутин ЈОВАНОВИЋ.

са |