Srpski književni glasnik

830 Српски Књижевни Гласник.

је свим онима, који нису били од народне странке, који нису хтјели да с Гајем и његовим друштвом раде око ослобођивања Хрватске од Угарске. У сами почетак 1845 године писаше барун Кулмер Љ. Гају из Беча, да се мора спријечити излажење овога листа. („Огада“ УЛ, 112). Одатле можемо да изводимо, да је „Вгапзјау“ био подупиран од свих оних, који у Хрватској нису били задовољни оним, што им је Угарска давала.

Кулмер је радио у Бечу на сређивању страначких односа у Хрватској. Хтио је с бечким круговима да дође до мира између народне илирске етранке и странке „угарско-хрватске“. Као велика запрека томе миру чињаше се њему, како и бечким и дворским круговима, да је и писање „Вгапбјауа“. За то су захтијевали од Гаја, нека поради на томе, да лист престане. До сада ми није познато, није ли баш на овај захтјев Кулмеров хрватски београдски лист престао. Али то се може да утврди, да послије децембарских догађаја 1844 године у „Вгашзјауц“ нема ништа и да он ваљада тад и престале излазити, већ у првом мјесецу 1845.

Генерал Најштедтер приповиједа у својим мемоарима о бану Јелачићу. дв је одлучан Илирац гроф Алберт Нижан (Мигепф) с Матом 'Топаловићем имао највише заслуга код раширавања листа. Чланци су писани у Загребу, а гроф Нижан их је, одјевен црвеном кабаницом као шережан, на маломе турском коњићу, носио у Београд. Бечка влада није допуштала, да се жестоко наваљује на противнике илирства. А како су маџаромани у Хрватској били агресивни, народни је е елеменат тражио заштите у штампи изван домовине.

Ову колпортажу Нижанову подупираше војни заповједник у Земуну. генерал Унгерхофер, али дакако нехотице. Бечка је на име полиција наложила генералу, да ухвати колпортера „Вгашјауа“. Генерал је обећао новаца оному, тко му открије. Али вјештином и лукавством младога грофа Нижана није се тако лако могло доћи до тога, већ је. преко Унгерхофера Нижан завео И петро-