Srpski književni glasnik

ХРВАТСКЕ НОВИНЕ У БЕОГРАДУ 1844 ГОДИНЕ. 831

варадинскога заповједиика, а „Вгашзјау“ је могао доносити у Загреб. Код тога су посла радили још потоњи градски капетан Хавличек, који је као кондуктер на савском броду „Слога“, са знањем Амбрози Враницана, могао да завара полицију, што је код контребанде у Београду брижљиво пазила на „Вгашјауа“.

Враницани бијаше особити пријатељ и Гају и Драшковића, те оцу младога Нижана, генералу Лавалу Нижану. По овим везама је онда и јасно, како је могуће било, да војничка управа није поступала с младим Нижаном онако, како би с другим то било, кад би преносио оваки лист у забрањене крајеве.

Занимљиво је, да у Хрватској нити Гајеве „Матодпе Момте“, нити немачки политички лист „Аотатшег рош. ХЈенипо“ ни једном ријечи не споменуше нити излажење нити престајање „Вгапчјауа“. Биће прилике цен.„зуре да су о томе одлучивале. Та оне су натјерале неке људе, да утекоше „у стране земље“. „Вгашзјау“ нам те прилике црта овако:

„Многи не ће вјеровати, а света је истина, да се више пута у Загребу не сме ни оно препечатати, што је већ у гдјекојој књиги или новинах у аустријско-монаркиских покрајинах печатано било, и да књиге и тако даље које је аустријска цензура пропустила, угарска цензура продавати забрањује и конфисцира. — Многи не ће опет вјеровати, а, чиста је истина, да у свој Еуропи нема за сада тако строге цензуре као што је у Загребу и да овдје таке ствари цензор брише и штампати забрањује, које би смјеле у Цариграду пиљарице на пијаци декламирати“.. "ал: - пи, пау

Цензуру. је. у Загребу водио „душом и тијелом помађарени, Мачак (Маск), човјек шарен, који не само мачје име, бркове поглед и глас, него и праву „мачју ћуд има. "Он .све брише и забрањује, што му није поћуди. „Ово он.тим. радије чини, што је издајица своје народности, који ће за новце све учинити, Бога, вјеру, народ, душу и власти, ту. жену дати и, продати“. (2а).