Srpski književni glasnik

834 Српски Књижевни Гласник.

стио на то. Види се, како су оштре мјере утјецале и на овакве људе.

Осим ових до сад споменутих чланака има их још неколико (као на пример о штајерским Словенцима, о тежњама Маџара, о пријеким потребама Хрвата, пјесма Боговићева „Одметником славјанским“, о народном језику, о загребачкој жупанијској скупштини 10-Х1-1844).

Овај београдски лист хрватски бијаше, може се рећи, до краја демократски. У Хрватској нема нигдје ни трага такву начину писања. У Гајевим новинама нису смјели писати нити 0 подизању просвјете нити о шко: лама, а камо ли да критикују поступање владе, поготово не онако, како је то било у „Вгатзјауц“. Наши су људи, који су водили прву ријеч у илирско доба, били демократе толико, колико им је допуштало њихово знање и њихово доба. Знам, да су власти у 1848 и 1849 године и те како замјеравале баш онима, који су се купили око „Вгтапзјауа“ и радили на илирству, да су сви као француски републиканци оличени црвенилом, да су за државу веома непоуздан елеменат, и тако даље. Ти приговори дакако да нису ни најмање били оправдани. Али да је таква мишљења било у бечким круговима, немала је заслуга и „Вгашзјауа“. Он се у доба најтежега апсолутизма у Хрватској усудио да критикује области и да удара на поједине представнике власти; он је војевао за једнакост господе, грађана и сељака, а то је да. како била и читава револуција за људе, који су с привилегијама проводили живот лаган.

Да је београдски „Вгашјау“ био једному дијелу хрватске господе веома непоћудан, а напосе члан о загребачке жупаније, види се и одатле, што су у ма: џарске новине још у септембру 1845 године овако писали: „озбиљно вијећање у загребачкој жупанијској скупштини заметну интимат, који је изишао ради погибељних друштава, јер су мвоги напоменули, да је ваљда и злогласни „Втапз!ау“ плод оваква друштва“. (Гајеве Новине, 1845, стр. 291). „Вгап5јау“ као да је стварао у Хрватској