Srpski književni glasnik

ХРВАТСКЕ НОВИНЕ У БЕОГРАДУ 1844 ГОДИНЕ. 885

друштво, које је устајало и на бана и његов живот доводило у несигурност. На другоме једноме мјесту маџаромани извијестише маџарску владу, да „узроци тужнога сталиша у загребачкој жупанији међу осталим јест и повремена штампа“, коју су водили Илири. У тој штампи заузима прво мјесто дакако београдски „Втгат5јау“. У Хрватској су се прилике заоштриле. Кад је „Вгаш5јау“ престао да излази, све су јаче противници ударали на новине. У загребачкој жупанији су у аугусту 1845 („Новине Хрватско-славонске-далматинске“, бр. 67). навалили на Гаја, да је он као уредник новина и посједник тискаре крив, што је дошло до толиких трвења. Гају се придружио и уредник „Асташег рој. депипо“ Фрањо Штаудуар. Ови новинари већ од неколике гогина тако дрско пишу, да наваљују на владине наредбе, на закључке скупштини, а усуђују се „решетати његову ексцеленцију бана и врховнога жупана.“ Нити на чешће опомене и грожње нису се одрекли „опаке оне стазе“. Гај има у рукама „сва средства за злоупотребљење чинити“. Његови су чланци „опаки и раздражујући, по новинах расплођени повод дали многим у овој краљевини владајућим невољам“. За то му треба одузети право издавања новина и привилегиј за штампарију. Да буде мјера што потпунија, тражили су маџаромани, да се забрани онај језик, којим су писане тадашње новине као књижевни језик.

Дакако да су то биле жеље немоћника. Али ни с престајањем „Вгашзама“, како је то барун Кулмер мислио, није дошло до слоге.

Ђуро ШУРМИН.