Srpski književni glasnik

+

> "Ф.,

Ву ИУ," ~

НАЧЕЛА ПО КОЈИМА ЈЕ САСТАВЉЕНА

„АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ“. (Крај).

У. О ближој примени ових мерила, као и за цео рад око састављања ове „Антологије“, потребно је напоменути да је уредник тако радио како би читалац имао што више јемства да је избор добро учињен, а песници, да им је учињена што либералнија справедљивост. Уредник је прочитао збирке четрдесетине песника из времена које ова „Антологија“ обухвата (види у „Напоменама“ списак прочитаних песника и њихових дела); сем тога песме познатијих песника објављене у „Српском Књижевном Гласнику“, „Делу“, „Летопису Матице Српске“, „Бранкову Колу“, од године 1901 до дана кад је завршио рукопис (фебруара 1911); не рачунајући и неке пригодне публикације, као што су јубиларни бројеви „Бо: санске Виле“, „Алманах српских и хрватских књижевника“, књижевни додаци неколиких политичких листова. При првом читању. побележене боље песме читао је уредник поново, чинећи ужи избор између њих, проверавајући прве утиске, и задржавајући само оне песме које су му се и при поновном читању учиниле најбоље. У сумњивим случајевима прочитавао је песме и потри и четири, па, као што је горе речено, понекад и по пет и шест пута.

Уредник, даље, није заузет ни за једну посебну песничку школу. Он нема никакве естетичке теорије а ртпот, која би искључивала песнике овог или оног пес-

ничког правца. Он није искључиво ни за „идеализам“ _

с ЏУ