Srpski književni glasnik

542 Српски Књижевни Гласник. његова била критика у којој би он само по насловима побројао песме које му се чине најбоље. У антологијама се поред наслова доносе и песме, у критикама се наводе само наслови; али су у оба случаја посао и одговорност исти. Не треба заборавити да сваки критичар својом оценом оцењује на првом месту себе. (Шта више, ако му је оцена погрешна, он онда оцењује само себе). Уредник, према томе, остаје при свом мишљењу евентуално и насупрот песницима. Но једно ће рећи — да не би било никаквог неспоразума: његова „Антологија не даје оцене о вредности појединих песника. Ни распоредом песама (види одељак УП), ни већим или мањим бројем песама од дотичнога песника, уредник није имао намеру једне од песника уздизати, друге стављати у нижи ред. Чак ни песници који нису ушли у „Антологију“ не смеју се сматрати као омаловажени. Песме унесене у „Антологију“ нису неком провалијом одвојене од оних које у њу нису ушле. Природно је шта више да је између најбољих песама ове збирке, и оних које су (према тим најбољим) најслабије, већи размак, но између ових последњих и неких које су остале напољу. Има, даље, песника који, зато што су млади, нису дали своју меру. Има других који су многе лепе мисли распарчали, расејали по многим песмама, али из буди којег узрока нису успели дати ону савршену песму „у којој је сваки стих добар“; или нису успели дати такве песме у већем броју. Има још других који су ушли у „Ан тологију“, али који стоје више но што би се по донесеним песмама могло закључити. Као и у другим областима знања и уметности, тако и овде има људи који стоје. изнад, и других који стоје испод својих дела.

Што се тиче броја донесених песама од појединих песника — довољно је рећи да у овој „Антологији“ има песама које вреде колико десет других, из ове исте „Антологије“, којипут од истог песника. Висина целога збира не зависи од броја сабирака, но од њиховог броја и њихове висине; и то више од висине но од броја.