Srpski književni glasnik

844 Српски Књижевни Гласник. Начела склада и контраста, мотиви, укупан утисак свих особина песме, стил, врло често осећајни тон, погдекад метрика, дужина, прикладност за почетак или крај појединих доба — све су то елементи који су како у ком случају утицали на ред којим су песме сложене. Тешкоћа је било, јер су песме својим саставним особинама врло различне међу собом; али не сувише великих. Најтежа је била та што је требало сложити „у акорд“ песме које за тај акорд нису биране, но су биле пробране раније и независно; уредник ни у једном случају није хтео унети песму раније одбачену само зато да би испунио неку празнину или направио прелаз. Стедман, у једној од својих „Антологија“, вели: „Антологичар може сло“ бодно поћи за примером радника који састављају мозаике или бојадисана стакла, ради тога да би поправио свој целокупни ефект. Комадићи бледи и незнатни имају ту вредност што праве прелазе“. Уредник је тај начин слагања одлучно одбијао од себе. Чак су и „Уводна“ и „Завршна песма“ изабране раније, с осталим песмама, само' као лепе песме; уредник је тек после видео да их може употребити једну као „уводну“, другу као „завршну“ песму. Уредник је песме бирао увек само по њиховој апсолутној лепоти, али је гледао да их тако сложи као да су биране ради складног слагања. Колико

је у свом послу успео, пресудиће читаоци. Један доказ да циљ није сасвим промашен можда ће се наћи у томе што у појединим добима многу песму није могућно преместити, а да тај премештај не повуче за собом измену реда дугог низа песама

Другога циља са класификацијом песама уредник није имао: најбољих песама има и у почетку, и на крају, и у средини свакога доба.

УШ. Што се тиче утврђивања ГТекстша (камо спадају и питања о језику, правопису, и интерпункцији), уредник се држао начела да треба, шшо је могућно више, поштовати текст и навике самих песника. И ако је утвр-