Srpski književni glasnik

ои

852 Српски Књижевни Гласник.

има исто тако да нас поучи о стварности, као и анализа, која нас од ње удаљава. Уместо да посматрате дух са гледишта ствари, ви посматрате ствар са духовног гледишта. Квалитет добија известан смисао, он није више чист случај, резултанта коју равнодушно кретање производи и уништава, он је једна идеја и налази свој разлог у самоме складу својем. Природа нам се јавља као буђење једне покретне и напредне мисли, која се свршује и постаје свесна себе у духу, не губећи у њему своју пластичку моћ, која наставља проналажење идеалних облика што их машта вољи на избор ставља. Дух није чудо случаја, нити се да објаснити тиме што ћемо га изоставити; он се не разлаже на своје састојке, него се ствара чак зато што је над њима и што их сређује: он је стварност, јер је делање. Расуло лудила. није ње: гово нормално стиње, него је то вечити напор ка реду, који је његова суштина и његов закон. Природа није духу ни господарица ни непријатељ, она га спрема као што он њу усавршује.

Са ове тачке гледишта мењају се погледи на живот. Човек није више плашљива животиња која дрхћући очекује свој удес, несигуран скелет који зазире да не поремети молекуларну равнотежу која га је створила, он није више осуђен да пасивно подноси своју средину, да му једино ствари опредељују живот и мисао. Обдарен самостварањем, изналазач идеја, он има право и дуж. ност посредовања. Ми споља примамо само састојке на-

шега унутарњег живота, природа — нагони, жеље, по-

требе — јесте подлога којој дух, ако сам себе не изда, на. меће облик једне идеје више или мање узвишене; свакоме од нас, на сваки начин помоћу других, али који никад неће радити наш посао, стоји до воље да замисли себи једног човека какав жели да буде, и да га остварује. Сложеност друштвених појава не јавља нам се као раз лог за уздржавање, за очекивање сигурности која никад неће доћи, да бисмо желели и чинили добро. И сувише је просто да треба признати као нужне неједна-

7".

БА миљи Ур