Srpski književni glasnik

Уметност и живот. 853

кости којима се користимо, или просто од којих не трпимо. Ми знамо да се ништа не извршује за један дан, али верујемо да су идеје силе и да из духова оне прелазе на ствари. Будућност се спрема у срцима иу вољама; правда, љубав и мир се неће постићи сејући гнев и мржњу.

Уметност није начин да, још једном приликом више, потврдимо своју потчињеност у погледу ствари, слепим подражавањем онога што јесте: ми нисмо према природи као глупи кописти према каквоме ремек-делу, који његову површину и боје подражавају. Уметност је изналажење, она је мали свет који дух ствара по својој приЛици, за своју радост, за своје властито усхићење. Свакако уметникова машта се везује, извесном тајанственом наклоношћу, за све опажајне облике, али ти облици постају у његовоме духу слике којима он слободно располаже, покретно и живо тело помоћу кога се његове емоције изражавају у оном што им је најинтимније, најличније, и самим тиме најдубље и најстварније човечанско./ Ви сте увек одржали тај однос између онога што је лично у свакоме великом уметнику и између опште људске свести. Нисте пристали да гледате нову уметност у будалаштинама оних који мисле да обнављају поезију чинећи је неразумљивом. Велики је знак малоумности тражити у речима оно што се није могло наћи у осећању и у мисли. Оригиналност није у том да се узме карневалски костим, него да се, како веки Платон, свој прости огртач носи са недостижном и божанском грацијом.

зе ж

Стављајући мисао на своје место које је увек прво, показујући како би чудновато било сматрати да се дух уништава по законима науке, која једино њему благодарећи ностоји, ви ниста имали намеру да избришете два века из историје, да тражите будућност у прошлости, живот у немогућним васкрсавањима. Нисте злоупотребљавали „банкротство науке“. Не одређујући изближе термине,