Srpski književni glasnik

во ___н__" "РРА

854 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

може се доказати све што се жели. Не бркајмо науку са негативном, оскудном филозофијом, с којом би неки хтели да је учине сагласном. Као диван скуп релативних истина, стечених индукцијом и рачунањем, наука никад никог није варала, она је исплатила све своје другове и непрестано још обогаћава оне који јој верују. Хучна објава њеног банкротства није јој смањила уважење. Наука је искуство човечанства, на њу филозоф примењује своје размишљање; да њу учине разумљивом, рационалном, радили су сви велики спекулативни духови, од Платона до Канта. Наука шири, развија и чини сложенијим проблем који се иставља пред мисао; промењујући, умножавајући своје чињенице, она подстиче дух на изналазак разумљивијих идеја, чије би јединство било начело једнога богатијег и вишег склада. Они који мисле да нас врате догмама прошлости, имају разлога борити се противу науке и против размишљања о њеним резултатима. Али при коренитој измени наших појмова о свету и о судбини, како оставити недирнуте догме које су имале да изразе сасвим други садржај људске свести.

Како спекулативан тако ни практичан живот ми не одвајамо од науке. Ми нисмо Англо-Саксонци и не мислимо да је највиши идеал једне културе: умножити потребе да би се надражила делатност, а подешавајући јачину производње сразмерно потрошачким потребама. Ми имамо други идеал, који држимо да је саобразнији човековом достојанству. Али ипак знамо да је наука моћ, да је потребно знати законе ако хоћемо да их обратимо у своју корист, да се природа у себи и изван себе преиначава тек непрекидним радом. Нестрпљивци који верују у чаробне речи, у изненадне промене, јесу деца која сматрају живот као причу о вилама: њихова занесеност мења бундеве у каруце и пацове у победничке коње, али брзо дође час кад се, пробуђени, разгневе и клону духом што опет налазе ствари исто онако како их је њихова лења машта била оставила. Ништа се не можо урадити ако се не води рачуна о садржини ствари; ваља

> + а

на Ми

пад

(о

~

# # 6