Srpski književni glasnik

гф

Уметност и живот. 855

знати шта се може, па да се веже оно што треба да буде за оно што јесте. Наука нам не показује шта треба желети; она нам показује тешкоће и даје средства да учинимо оно што желимо; уништавајући обману и опсену, она учи храбрости која је снага воље.

Врло ми је жива успомена на дане — који су већ далеко — када смо се први пут срели. Били сте у пуном нестрпљењу младости, ваш идеализам је имао нечега побуњеног, нисте хтели да својим духом прилазите природи, мислили сте да ћете све наћи у вама самим, чинило вам се да ћете од саме обилности свога унутрашњег живота створити свет у којем ћете становати слободно и без господара. Излагали сте се опасности да застраните у свет, утвари, губећи тако додир с људима и стварима. Ви сте живели, трпели и увидели, као и други пре вас, да „идеал треба да се начини конкретан и стваран у спољашњим стварима које га подржавају“, да „извор снова које никаква стварна чињеница не потхрањује и не обнавља усахњује постепено са животом онога који им се предао“. На крају ове „Моралне Кризе“, где сте у историји ваше сопствене мисли изложили укратко и историју не једнога од садашњих младих људи, ви се храбро „враћате животу“. У делатности измирујете идеал са стварношћу: „Преставши да противстављамо један другоме ова два израза, ми сазнајемо да ћемо у њихо-

"вом узајамном прожимању, поступно извршеном помоћу

рада, и једино ту, моћи успешно наћи решење свих задатака који нас узнемирују и који толико муче наше доба“. На другом месту опет ви изврсно велите: „Корак по корак и ја сам увиђао да ми је једино рад давао спокојства, рад у којем сарађују предмети спољашњег света и субјект који их праображава, рад који зарад корисног дела апсорбује опасне спољашње силе и узнемирене унутрашње снаге. Решење је било, дакле, у делатности“. Обраћајући вам се, нисам вас одвајао од пријатеља; а испало је да се и сам придружим вашој мисли и вашим