Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ. ПРЕГЛЕД.

БуРА, ДРАМА У ПЕТ ЧИНОВА, од А. Н. ОстРОВСКОГ, ПРЕВЕО Др. Јован МАКСИМОВИЋ.

Кад сам се, после приказа Буре, пожалио једном овдашњем Русу, да ме Бура није много одушевила, тај ми је Рус, својим урођено убедљивим гласом, рекао:

— Пре свега, није Бура него Неџпогода ; а после тога, 'Островски је толико специфично руски писац да га само Рус може да разуме.

Ја сам, после тога, ушао у дискусију:

— Сви су велики писци били писци свију народа. Сви они говоре једним опште-човечанским уметничким језиком, и говоре о људској природи тако да она постаје својина свију народа. Есхило и Еврипид, Теренције и Плаут, Шекспир, Корнеј и Расин, Гете и Шилер, Лопе де Вега и Калдерон, и краљ Чудрака и Калидаза, — сви су они, сем тога што су грчки, латински, енглески, франски, немачки и индијски писци, пре свега и изнад свега, светски и опште-човечански писци, и по начину на који пишу, и по ономе о чему пишу. Дакле, сви велики писци нису били специфично писци једнога народа и једне средине; сви, апсолутно сви. Читам да ваш Скабичевски каже да је Александар Николајевић Островски читав „Молиер рускога позоришта“, и било ми је мало чудно Други један ваш земљак Др. Полонски, у својој Исшорији Руске Књижевносши, нешто резервисаније, каже да је он оснивач „рускога позоришта и драме“, да се са