Srpski književni glasnik

Пе и

~

858 Српски Књижевни Гласник.

њим „затвара сјајна плејада писаца из четрдесетих година“ и да је, са својих педесет драма и комедија, „препородио укус публике, створио нов тип позоришта и глумца и, нарочито, руску драму довео до оног ступња специфично руског реализма, на коме се живот на сцени, у појединостима као и у целини, по непосредности схватања као и по органском развијању појединих сцена. подудара са реалним животом“. Трећи један ваш пофранцужени земљак, Серж Перски, у једној врло скорашњој књизи (Представници Савременог Руског Романа), говори сасвим умерено и трезвено о тој пост-гогољевској периоди и, ставивши Островскога само пред Писемским у плејади писаца чији је програм израдио Бјелински, говори о њему као о писцу који је, заједно с осталима, „проширио књижевни поступак и усавршио методе натуралистичке школе“. Читам све то, да се вратим ранијој мисли, и никако не могу да видим, из ове и још две ствари које сам прочитао, онај велики дах великога писца о коме се често говори. Он је, можда, велики реформатор; али, велики реформатори нису увек и велики писци. За мене је то случај и случај Островскога.

— Видите, то је ипак, ја вам понављам, особен случај, продужи симпатични Рус. Да би се могао дубоко и интимно да осети Островски, треба познавати оно што ви зовете „руска душа“. Јер, Островски је сав Рус, он приказује ону „руску душу“ која је највише руска душа. Треба, да тако кажем, свестрано познавати архиве руске душе Деветнаестога Века, нарочито оне из шездесетих година, па да осетите дах тог великог писца. Онај који није Рус, који сам са собом није проживео велику борбу Старог и Новог Режима руског унутрашњег живота која је још једнако стални проблем руске књижевности, тај не може да осети сву величину и јачину типова какви. су Марта Игњатијевна Кабанова, Савел Прокопјевић Дивјак, Катарина, Кулигин, и друге личности из Непогоде. Та Неџпогода, која вас вечерас није много одушевила, та Непогода је једна велика непогода „руске душе“ која