Srpski književni glasnik

868 Српски Књижевни Гласник. имати ослонца међу својим београдским једномишљеницима око „Самоуправе“; сада је и та бојазан сасвим отпала. „Један новинар“ је у низу чланака, који су били опште примећени, показао све пградоксе и заблуде „Заставе“, изрекао не само мишљење старе радикалне странке но и свих политичких људи и јавних радника у Србији. То мишљење је просто и јасно, као што су у опште све истине и здраве идеје: „И на једној и на другој страни мора се бити широких груди код свих разборитих синова, и у Хрвата и у Срба, ако хоћемо да народу нашем, и Србима и Хрватима, збиља помогнемо и будућност народну му колико толико обезбедимо“.

Књига „Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата“, није само један карактеристичан знак времена но и добар публицистички посао. Неке особите оригиналности нема ту, али чланци су писани са познавањем предмета, са диалектичарским способностима, јасно, и, што је главно, убедљиво. Но види се ипак да су све то новинарски чланци, писани с дана на дан и на дохват. Било би много боље да су се, после успешно свршених полемика, сви ти дневни чланци прелили у једну систематску и синтетичну књигу, у којој би се српскохрватско питање поставило у свој његовој потпуности, и у којој би се иначе тачна тврђења поткрепила бољим научним апаратом и сређеним научним разлозима. На тај начин добра идеја коју ова корисна књига заступа само би могла добити. Јеси

ЕТНОЛОШКА ГРАЂА И РАСПРАВЕ. (Српска Краљевска Академији, Српски Етнографски Зборник, књига ХУП, 80, страна МГ + 595).

Ми смо на овоме месту! похвалили поступак Српске Краљевске Академије што је поред досадашњих серија „Српског Етнографског Зборника“ почела издавање још

7 „Српски Књижевни Гласник“, 1910, књига 24, страна 471—472,