Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 869

једне, под насловом „Етнолошка и етнографска грађа“, у коју ће улазити оне расправе и грађа о нашем народу, за које или још нема нарочитих зборника или које се садржином издвајају, те не могу ући ниу једну врсту зборника. Мило нам је што сад можемо констатовати да је изишла из штампе и друга књига ове серије (само не знамо зашто под промењеним насловом, и зашто није означена као друга књига) са разноврсном и добром садржином. Е У њој је на првом месту прилог Г. Др. Симе Тро- _ јановића „Главни српски жртвени обичаји“ (1—228), у коме се износи врло различити облици жртвених обичаја у Срба, који су се ма у ком виду — читави, дели: мично или симболично — очували као остатци или подсе ћаји на примтивна схватања, да се жртвама може по"стићи наклоност код божанстава и сила које светом владају и задобити милост и успех или отклонити зло ' и недаће. — На другом месту је исцрпна етнолошка расправа Г. Др. Јована Ердељановића „Постанак племена Пипера“ (241—528), у којој је писац прикупио сопственим истраживињем на месту и из литературе врло много података о питању постанка, развитка и формирања племена Пипера и о његовом односу према суседним брђанским племенима. Испитивањем тога градива је Г. Ердељановић учинио добар прилог познавању старинских социјалних облика у Срба, њихових промена и еволуције. -—— На трећем је месту „Народна медицина Срба сељака у Левчу“ од Тодора М. Бушетића (531—995). У овом има врло обилате и интересантне грађе о народној медицини, о којој је тако мало података покупљено. — Књига, што се види, садржи врло ваљаних прилога о нашем народу, те скрећемо пажњу на ту. Добро израђени регистри уз сваки прилог олакшавају руковање књигом. Посао око издавања грађе=у „Српском Етнографском Зборнику“ наше Академије, лепо напредује, али _још не онако како би могао. Треба отпочети издавање

%