Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 871

Апу ејсћег, За ћа55, Зато, Пскбацсћ, Магђе, Зашти, Дегзтешћен, з и ксћ, зиШшсћкећ и тако даље, тај то не може научити из овога речника, јер поред њих стоје, као једина тумачења, изрази: ПСЏас, зојепка, Пјез, Кшјеза, ђгахоонпа, ктатапје, газ тезепоз! (расејаност), сидогедап, сидотедпоз:!. А таквих је примера врло много. Писац је учинио неопростиви грех што је тако једнострано израђен речник назвао српско-хрватским, а на корице ставио чак само назив: Зетизсћ (српски). Јер, најзад, и ако је језик српски или хрватски један и исти, не може се порећи да још постоји осетна разлика између Београда и Загреба и да оно што је разумљиво у Загребу није увек разумљиво и у Београду. Било би неупутно препирати се о томе ко је у праву, Загреб или Београд, или где је у праву Загреб а где Београд; то само може решити време, и зато то њему треба и оставити. Али је ван сваке сумње да Београд, са великом облашћу којој је он књижевни центар, може с потпуним правом захтевати да му буду разумљива тумачења у једном речнику на чијим корицама стоји да је српски. Београд то може тим пре, што се у предговору, на немачком и српском језику, објашњава да је ово речник „најљепшег словенског језика, који је већ давно, особито својим прекрасним народним пјесмама усхитио туђину“. У Београду се врло лепо разумеју те народне песме које су усхитиле туђину; и кад је томе истоме Београду добар део овога речника ипак неразумљив, онда значи да је његов састављач знатно одступио од језика тих народних песама и да у своме предговору, намењеном поглавито Немцима, неверно представља ствар. Вреди у исти мах поменути да тако једнострано није израђен ни Филиповићев речник, мада се он назива само хрватским.

Иначе се Шерцеровом речнику не би могле чинити велике замерке. Наћи ће се по које нетачно тумачење, као на пример код 5/сћ бекапт! тасћеп (постати познат, популарисати се) које је преведено са „прохпап 5е 5 Кип“, или код еџитаоисћ (који доноси дохотка, лукра-