Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. " 873

као што је познати немачко-француски речник од Засћ5МшШане'а, а којих међутим има и у говору образованих Немаца и у најбољим немачким књигама.

Али баш стога што има толико добрих страна, ова речник потпуно заслужује да се, због другог издања, обрати мало већа пажња и на неке његове омање недостатке. Тако, пре свега, пада у очк да у њему нема тако обичних речи и фраза као што су: дег ЛХападег и фдег 5слш (смуђ), дет Опагзсћкорј (блебетало, будала), Чаз Кгапгсћеп (уже друштво, нарочито женско), етеп Усћалррз ћабеп (повући мало више, бити угрејан од пића), саз :8: пит зсћпирре (то ми је сасвим све једно), аФигсћ де Вште зртесћеп (говорити завијено, у фигурама), Машјеп Мопјао] ласћеп (празновати [понедељакј, не радити). Још је осетније одсуство израза као што су Ваует, Вауег, раут5сћ (Баварска, Баварац, баварски) или Ргеш5зеп, Руеџ55е, ргеизгхсћ (Пруска, Прус, пруски) и њима слични; они су, вероватно, изостављени намерно, али свакако не-с правом. С друге су опет стране уношене неке сасвим ретке речи или провинцијализми као: Веготипхе ћилгећт и тако даље. Код понеких речи нема неких њи: хових обичних значења, док код других стоје нека сасвим ретка значења или чак и значења којих оне немају. Тако код 615 нема значења „сладолед“; код Етргеззипо нема значења „изнуђивање, уцена“; код „засћисћ“ нема значења „објективан“; код згппгегећ нема значења „смиш-“ љен, духовит“; код гсћио нема значења „тачан“, док код Назе· стоји чак и значење „будала“, код бепећеп значење „поучити“, а код емесеп значење „научити читањем“; ова два последња треба у сваком случају да отпадну, а не би била никаква штета ни за оно прво. Има и случајева у којима значење у опште није тачно означено; тако оегзојјеп не значи „напијен, ошљокан“, већ „предан пићу, пропао од пића“; дај :5: Ка: не значи „то се већ може учинити“, већ „томе има лека“; Чет Наттетоа не значи „смрт на ломачи“, већ „смрт у пламену“ у опште; а тако исто се не може просто