Srpski književni glasnik

УМА РУМЕ СТАЋЕ

ХМ бка по

Завеса се опет диже, и у позаднини се указа један љиљаст брежуљак, на коме се дизала бела грађевина чудног стила, пола замак, пола џамија, са мунаретима и доксатима, оцртавајући своје шиљасте сводове, мазгале и решетке, са алојев"м жбуњем и палмама од цинка у подножју непомичних кула, под јасним, као чивит плавим небом. У околини Париза, међу вилама обоггћених трговаца, често се виде грађевине овако смешног стила. Упркос свему томе, упркос дречећих боја расцветане мајчине душице по обронцима, и тропских биљака, које су овде залутале због речи „Кордовски брег“, Хортензија је осећала неко нелагодно узбуђење пред овим пределом који је будио њене најмилије успомене; и овај маварски замак на овом брежуљку одж ружичастог порфира, овај обновљени дворац изгледао јој је као остварење њеног сна, али остварење смешно и претерано, као кад сан прелази у тешку мору.

На знак оркестра и блесак електричне светлости, ватки водени коњици које су представљалг девојке сбучене само у тесно припијен свилен трико, зелен као смарагд, поврвеше на позорницу, машући дугим сјајним крилима и крештавим чегртаљкама.

— Зар ово попци!... Таман!... узвикну срдито Провансалка.