Srpski književni glasnik

16 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Нове шибе! — дрекну он, обазревши се, и опази мене. Правећи се да ме не познаје, он, страшно и крвнички намрштивши се, брзо се окрете. Мене је било толико стид да, не знајући куд да гледам, као да сам ја ухваћен на најсрамнијем делу, оборих поглед и пожурих се кући. Целим путем у ушима су ми час ударали добоши и пиштала флаута, час се чуле речи: „Браћо, смилујте се“, час сам опет чуо љутити пуковников глас, како виче: „Хоћеш миловати» Ар“ А међутим у срце ме је тиштала готово физички тешка туга, од које ми се скоро смучило тако да сам се неколико пута заустављао, и чинило ми се да ћу оног тренутка повратити целим оним ужасом који је ушао у ме од тог призора. Не сећам се како сам се нашао код куће и легао. Али тек што ме је почео хватати сан, чух и видех опет све, и скочих.

„Очевидно, он зна нешто што ја незнам“, мислио сам о пуковнику. „Кад бих ја знао то што он зна, могао бих појмити и то што сам видео, и оно мене би мучило. Али, ма колико да сам мислио, нисам могао појмити то што зна пуковник, те сам заспао тек пред вече, и то пошто сам пре тога отишао к једном пријатељу и добро се с њим напио.

-— А ви, без сумње, мислите да сам ја тада нашао да је то што сам видео ружног Ни најмање: „кад се то радило тако поуздано и сматрало преко потребним, то су они, дакле, знали нешто што ја нисам знао“, мислио сам и трудио се да сазнам то. Али, ма колико да сам се трудио, ни после нисам то могао сазнати. А не сазнавши, нисам могао ступити у војну службу, као што сам хтео раније, и не само да нисам служио

у војсци, но нигде нисам служио и никуда, као што видите, нисам пристао. |

— Но, знамо ми како никуд нисте пристали, — рече један од нас. — Боље реците: колико људи не би никуд пристајали, да вас није било.

— Е, то су већ праве лудорије, — сасвим зловољно рече Иван Васиљевић. :

— А шта би с љубављу» — упитасмо ми.

— С љубављу» Љубав је од тога дана пошла натрашке. Кад бих је се, што је често бивало, с осмехом на лицу, сетио, одмах би се споменуо пуковника на пољани, и мени

( А ПУЧА