Srpski književni glasnik

ОБРИ ЛОИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХУШ, БРОЈ 11. — 1 јун 1912.

ОУ БАСТИМРО СРДО (2) Јеси ли прочитала, Десанка 2 Није ти ваљда било досаднорг Видиш ли како сам била наивна2 (О, нисам више

таква, ни близу. И добро ја што нисам, и жао ме што нисам,

Јеси ли видела колика је моја вера у њега била> И да је он био најобичнији добар човек, веруј ми да бих и сад била срећна поред њега. О, ја умем да се мирим са судбом. А да је био човек од оних што се развијају и имају полета, могле би га моја вера и моја љубав подстаћи да се дигне високо. Како се горко сад смејем своме дневнику! Ја тада нисам довољно схватала шта остављам, али сам мислила да знам куда идем...

Па да ли сам ипак била мало срећна, макар у почеткуг Не знам, Десанка, не знам. Ја сам бар веровала да сам срећна, ја сам се старала да убедим себе да сам срећна. Она срећа, о којој сам ја сањала, оно етерично биће обојено маштом, она светла срећа пуна душе и лепоте није дошла. Дошло је нешто друго, и он је говорио да је то друго срећа. И ја сам веровала. Он је био срећан, и ја сам била срећна зато што

·" сам њега усрећила. Свом дубином своје оданости ја сам по.

веровала да је то срећа, да друге среће нема, и да не треба

бити утописта. 51