Srpski književni glasnik

ЉУБО МОРА. 807

Доцније сам се и ја научила да будем мало неваљала. Неваљалство је заразно. Лагала сам га, кад сам могла лажју избећи сцене. Једна добра жена из суседства, којој сам се мало поверила, понудила ми се да ми она прима и шаље твоја писма. И ја бих то примила радо, али тада је већ била трећа година удадбе и мој је живот био тако очајан, да ме је било страх да ти се поверим. Ја сам осећала колико ћеш ти негодовати и како ћеш ме саветовати да оставим тога нечовека, а ја, Десанка, ја сам тада већ била и сама постала кукавицом. Била сам једно неенергично, нервозно, бедно створење, које није ништа умело да ради, које је умело само да плаче.

Како да допустим да дотле дођег У почетку док сам још била јака, ја сам понекад мислила да га оставим и да одем мајци и браћи. Али ја сам се надала нечему: надала сам се детету и веровала да ће оно променити из корена

· његов карактер, и да ћу ја опет бити срећна, двоструко срећна.

Није ми било суђено да будем мати. Онда сам очајавала, а сад не. Можда би и дете било као он, а можда би га он узео сад при развођењу. Јер сад сам чула да се љубоморни лудаци не опамете ни кад добију чак и неколико деце. Има овде једна сирота госпођа која има троје деце и љубоморног мужа. И тај муж је увек проналазио да његово дете личи на некога другог човека и кињио је тиме више, него ичим другим. О, како ме је жао те добре жене, која нема куда да побегне од њега и која га ради деце трпи. Можда бих и ја морала тако да живим да сам имала дете, можда не бих имала јунаштва да га напустим> (О, боље је што не постоји такво једно несрећно дете, које би морало гледати како отац прљавом ногом гази оно што њему треба да је свето.

Дакле, прво сам храбро патила, јер сам се још надала срећи. После сам га трпела, јер сам мислила да ће то временом проћи: кад мало остарим, кад поружним, он ће се смирити и опаметити. ИМ опустила сам се и постала сам аљ кава. Ништа то није помогло. Једна ми је баба причала да је, њен старац био љубоморан и кад је њој било шесет година. И чинило ми се да је баба врло весела што чича више није љубоморан, јер није више жив. А ја сам мислила да је љубомора мога мужа јединствена појава у свету, да тога нигде нема. Кад сам се уверила да се нађе гдегде још по који такав