Srpski književni glasnik

822 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

То је био човек од својих четрдесет година, већ просед,. прилично дебео; он се чисто стидео свог повеликог трбуха безбрижна човека кога су прилике начиниле плашљивим.

Пре неколико година оженио се младом девојком, коју је нежно волео, а која сад с њим поступа грубо и с неке ви. сине, као какав неограничени деспот. Непрестано га грди за све што учини, и за све што не учини, јетко му приговара за сваки и најмањи поступак његов, за његове навике, наивне забаве, укус, покрете, округлину његова трбуха, па и за тих говор.

Па ипак он је њу још волео, а нарочито је волео дете што је с њом имао, малога Жоржа, коме је било три године, и који је сад његова највећа радост и испуњава све срце његово.

Прилично имућан човек, он није имао никаквог занимања, већ је живео од двадесет хиљада годишњег прихода; а његова жена, коју је без паре узео, вечито се љутила на нерад свога мужа.

Већ стиже кући, спусти дете на први степен, обриса чело и пође уза степенице. Кад се попе на други спрат, он зазвони.

Стара служавка, његова дадиља, која га је одгајила, једна од оних служавки које постају господарице и прави тирани у породици, отвори му врата. Он забринуто упита:

— Је ли дошла госпођа 2 и

Служавка слеже раменима :

— А кад је господин видео да госпођа дође у шест и по часова.

Њему би мало непријатно, па рече:

— Добро, добро, то ми је милије, бар ћу имати кад да се преобучем, јер ми је страшно врућина.

Служавка га љутито погледа и с презривим сажаљењем прогунђа :

— Ох, то и сама добро видим, господин се купа у зноју; господин је трчао; сигурно је и малога носио; и све само зато да пре госпође дође кући и да је чека до седам и по часова. Богме, ја се нећу журити. Ручак ће тек у осам часова

бити готов; и кад се већ чека, нек' се чека; печење не сме

прегорети. Господин Паран се правио као да је не чује. Он прошапта:

Рожаје. навија ак “о а аб. 44 – 7“

5; ђ У : ;