Srpski književni glasnik

Господин ПАРАН. 823

— Добро, добро. Треба Жоржу умити руке, цело после подне гртао је песак. Наредите собарици да малог лепо очисти.

Он уђе у своју собу. Чим ступи унутра, закључа врата, да би био сам, сасвим сам, потпуно сам. Већ је био сад толико навикао да га нападају и грде, да се друкчије није осећао слободан, већ једино иза закључаних врата. Чак се није усуђивао ни да мисли и размишља, ако није окретањем кључа у брави био заштићен од туђих погледа и подметања. Пошто се завали у наслоњачу, да се пре преоблачења мало одмори, стаде размишљати како Јулија постаје нова опасност у кући. Она мрзи његову жену, то је очигледна ствар, а нарочито мрзи његовог друга, Пола Лимузена, који је, што је велика реткост, остао и даље негов присни пријатељ, готово члан породице, и ако му је пре био нераздвојни друг у момачком провођењу. Лимузен је био једини који је блажио и прекидао свађу између Анријете и њега ; он га је бранио ватрено, па чак и оштро бранио од незаслужаних прекора, заједљивих пребацивања, од свих свакодневних мучења у његову животу.

Али ево већ шест месеци како се Јулија осмелила да непрекидно гунђа против своје госпође, да непријатељски суди о њеним поступцима. Сваки час је осуђивала и по двадесет пута на дан узвикивала: „Да сам ја на господиновом месту, не бих допустила да ме тако за нос вуку. На послетку, на послетку... шта да се ради... свак има своју нарав“.

Једном је чак била и безобразна према Анријети, која се задовољила тим што је увече мужу рекла: „Знаш шта, првом приликом кад чујем грубу реч од те девојчуре, избацићу је напоље“. Изгледало је да је она, која се ничега није бојала, мало зазирала од старе служавке; а Паран је приписивао ту благост поштовању према старој дадиљи, која је њега одгајила и склопила очи његовој матери.

Али свему је крај, тако дуже не може остати, и њега обузе неописан страх од онога што ће наступити. Шта ли ће он радити 2 Отпустити Јулију чинила му се тако страшна ствар, да није смео ни помислити на њу. Дати њој за право, а бити против своје жене, ни то се није могло, а неће проћи ни месец дана и односи између њих двеју постаће неиздржљиви. Седећи тако и машући отпуштеним рукама, збуњено је