Srpski književni glasnik

826 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

појави. Више није била очајна, на лицу јој се огледала пакосна, хладна и много опаснија одлука.

— Господине, отпоче она, ја сам вашу мамицу до последњег њеног часа дворила, вас сам од мале малоће па до данас пазила и чувала. Мислим да с правом могу рећи да сам одана вашој породици, |

Она застаде и очекиваше одговор.

Паран промуца: — Разуме се, моја добра Јулија.

Она настави: — Ви добро знате да ја никад ништа нисам радила да бих се новаца награбила, већ једино за вашу љубав; никад вас нисам поткрадала ни лагала; никад вам нисам дала повода да ми и најмањи приговор учините.

— То је истина, моја добра Јулија.

— Кад је тако, господине, морам вам рећи да ово не може дуже трајати. Само вама за љубав нисам досад ништа говорила; оставила сам вас да живите у заблуди, али ово је већ превршило сваку меру, суседи вас и сувише исмевају; зато вам на крају крајева морам све казати, и ако ми није у нарави да речи проносим. Што госпођа долази кући кад јој на ум падне, то је зато што она чини одвратне ствари.

Он, ништа не разумевајући, дође у велику забуну, и једва. промуца :

— Ћути... знаш да сам ти забранио...

Она му прекиде реч и с непокољебљивом одлучношћу настави:

— Не, господине, сад треба све да вам кажем. Одавно је госпођа згрешила са господином Лимузеном. Ја сам их више од двадесет пута својим рођеним очима видела како се љубе. Ох! да је господин Лимузен био богат, не би госпођа пошла за господина Парана. Ако се само господин сети на какав је начин удешена његова женидба, потпуно ће ствар разумети.

Паран, блед као смрт, скочи и стаде муцати: — Умукни... умукни... иначе...

Она продужи: — А не; хоћу све да вам кажем. Госпођа се из рачуна за господина удала, и од првог га дана варала. Они су се међу собом договорали, то је јасно као сунце. Треба само мало мућнути главом, па да се одмах погоди. И како госпођа није била задовољна што се за господина удала, она му је створила и сувише паклен живот, тако паклен, да