Srpski književni glasnik
Господин ПАРАН. 827 ми се срце од жалости цепало гледајући шта се ради.
Он стиште песнице, крочи двапут, непрестано муцајући: „Умукни... умукни !...“, јер не умеде ништа друго да одговори.
Стара дадиља не узмаче; видело се да се на све решила.
Али Жорж, у почетку збуњен, а после преплашен од љутитих речи, удари у врисак. Он је стајао иза оца, и искривљена лица, отворених уста драо се што га грло доноси.
Дрека његова синчића баци у очајање Парана, испуни га суровошћу и храброшћу. Он подигнутих песница јурну на Јулију, готов да је премлати, и стаде га дрека: „Ах, несрећо једна, дете ћеш ми упропастити“. Већ је се дотаче. Она му добаци у лице:
— Може ме господин и тући, ако хоће; може тући мене, која сам га одгајила, али то неће ништа сметати да га жена вара, и да његово дете није његов син...
Он се чисто скамени, спусти руке, и стајаше пред њом толико запрепашћен, да већ ни мислити није могао.
Она додаде: — Доста је да се мали само погледа, па да се погоди ко му је отац; он је сушти Лимузен. Треба само погледати његове очи и нос. И слепац се не би преварио.
Он је докопа за рамена и стаде је из све снаге трести, муцајући: „Змијо једна... змијо једна! Напоље, напоље, змијо једна! Вуци се напоље, иначе ћу те убити!... Вуци се!... Вуци се!...“
И с напором једног очајника гурну је у суседну одају. Она паде на постављен сто, те се све чаше испретураше и поразбијаше ; а кад устаде стави сто између себе и госпоеина, и док је он покушавао да је ухвати, она га је чисто шибала по лицу страховитим речима :
— Господин треба да изиђе.. после вечере... и да се одмах врати... па ће видети... па ће видети да ли га ја лажем!... Нека господин само огледа... па ће видети !
У том се дочепа кујнских врата и побеже. Он отрча за њом, попе се уза служитељске степенице, стиже до дадиљине собе, где се она већ била закључала, и дрмајући врата викну:
— Сместа да се торњате из ове куће!
Иза врата чу се њен одговор:
— Нека се господин не брине. Кроз један час неће ме више овде наћи.
Тада он лагано сиђе, придржавајући се за наслон степе--
а њеше ме