Srpski književni glasnik

ЈАТО ГОЛУБИЦА. 820

ЈАТО ГОЛУБИЦА.

Чађава магла сакрила планину и село што се слегло испод бријега: на звоник цркве и на снијежне путе све гушћа тама и осама лијега.

Још један звук се у пустоши јави: још прапорци се тресу у даљини... сирота путник, изгубљени патник,

то усред шуме тражи пут у тмини.

Ал' прије него задњи трачак свијетла и одраз свијетла не избриса тмица: са ближњег бријега као свијетла мисо на лежај слети јато голубица.

Божо ЛовРИЋ..

ЦРНИ КОЊИ.

Најезда мину: задњи оштрац сину и тама сакри мрке осветнике, за њима силни залијеће се вихор и крељутима бије побједнике.

По разбојишту сами коњи блуде,

у страху стану, онда бјежећ њиште: у ноћи ваљда ргел оних коња јунаке пале по разбоју иште.

На вихру рек' би дижу се јунаци: и подмукли се топот даље чује, то црни коњи по разбоју срћу, њих гони страва смрти и олује. Божо ЛоврРИЋ..