Srpski književni glasnik
ЈАТО ГОЛУБИЦА. 820
ЈАТО ГОЛУБИЦА.
Чађава магла сакрила планину и село што се слегло испод бријега: на звоник цркве и на снијежне путе све гушћа тама и осама лијега.
Још један звук се у пустоши јави: још прапорци се тресу у даљини... сирота путник, изгубљени патник,
то усред шуме тражи пут у тмини.
Ал' прије него задњи трачак свијетла и одраз свијетла не избриса тмица: са ближњег бријега као свијетла мисо на лежај слети јато голубица.
Божо ЛовРИЋ..
ЦРНИ КОЊИ.
Најезда мину: задњи оштрац сину и тама сакри мрке осветнике, за њима силни залијеће се вихор и крељутима бије побједнике.
По разбојишту сами коњи блуде,
у страху стану, онда бјежећ њиште: у ноћи ваљда ргел оних коња јунаке пале по разбоју иште.
На вихру рек' би дижу се јунаци: и подмукли се топот даље чује, то црни коњи по разбоју срћу, њих гони страва смрти и олује. Божо ЛоврРИЋ..