Srpski književni glasnik
ПУТНИЧКИ ШТАП. 25
ПУТНИЧКИ ШТАП.
Одсијече с плота — било је јутро жалосно, али мило свој путнички штап и, окренув се челом, крене на свој пут.
Да: крене. И оно је био — густи плот гробља, гробље бијеше оно гдје је била закопана његова мајка.
И од онда је лутао. Са собом је имао само свој путнички штап. На много је мјеста запросио пружајући руку. И веселио се и плакао.
И видео је реку, море, брдо равницу: све: а свему је "срце било ближе, што је нога била даље.
Очајавао је при смирајима сунца, а зором се надао; тако је,увијек настављао пут. Празан је био плод, али љубак цвијет.
Молио је на праговима безбројних цркава. Видио је безброј људи: некоји му каза раке!, а некоји му аве! одврати:
већина их прође као сјенке црног облака уз црну сјенку облака на тамном језеру. И би све и нико.
Тако је сад уморан. А сад је већем жалосно, али мило. И стоји, као некад, уз плот. А овај је још какав је и био.
Јер је устављен ондје, уз густи плот гробља; а ово је гробље оно гдје је покопана његова мајка.
Он је онај који је и био, али његово је тијело скрхано дугим лутањем; и у његовом срцу нестаде онога што га је веселило, али плаче оно што је плакало.
И држи, стар и сијед, руку на негдашњем путничком штапу. И ето види де од онога дана мало по мало пушта жиле,
његов путнички штап, и да је оживио, и да је дао већ цвијећа и лишћа: под његовијем је прстима растао, пуштао жиле под ногом.
И остаје му један осушен лист, који дрхће. И вјетар душе. А путник, погнут над својим непомичним животом, као да се сад креће на свој пут.
веза =– - ____
Ђовани Пасколи. |
(С талијанског превео Мирко ДЕАНОВИЋ).