Srpski književni glasnik

832 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

УСТАВОТВОРНА ВЛАСТ И ПРОМЕНА УСТАВА.

Нема више ни једне неуставне државе у Европи! По-

следње три које су то до скора биле: Русија, Турска и Црна

Гора постале су бар по форми уставне. Али су Устави у по-

јединим европским земљама врло разнородни. Једни су од њих кратки и непотпуни; други пространи и претрпани. Једни

дају владаоцу огромна права а остављају народ готово без. заштите; други онемогућавају лични режим владаочев, осем.

по цену гажења Устава. У једнима није обухваћена чак ни заштита личних грађанских права; у друге су унети читави

специјални закони, који се у другим земљама не сматрају као.

саставни део Устава.

Тешко је одредити шта све треба да уђе у један добар Устав. Сотшђез де Гезтадез рекао је лепу реч: Устав треба да представља политичку и социјалну структуру једне државе.

Али у којој мери он то треба да чини, и до којих границаг

Несумњиво је да то зависи од историјског развитка једне државе, од расе једног народа, од његове културе, од физичких

особина природе у којој народ живи и од социјалних и пси--

хичких снага којима располаже. Устав је у суштини ограничавање владалачке власти, па ма каква била његова генеза. Али није свеједно да ли се то ограничавање вршило у читавом низу година, поступно, еволуцијом у којој се нису много видели ни побеђени ни победиоци, или је постигнуто · нагло,

каквом крвавом револуцијом, која је победиоцу давала у мо-

менту најјачу снагу, а побеђеног лишава сваке моћи. У првом

случају Устави су више прилагођени духу нације и постоја--

нији су; у другом они представљају само привремено остварење тренутних тежњи једне узбуђене масе, која је на врхунцу своје моћи.

При свој разноврсности Устава једно је ипак утврђено:

Устав и уставни закони сматрају се као основни, органски за--

кони чак и у земљама у којима не постоји никаква специ“

јална уставотворна власт, него се Устави мењају на исти

начин као и обични закони. Устав по мишљењу већине најбољих државо-правних аутора треба, у првом реду, да одреди облик државе и владавине, затим да обележи главне основе за организацију власти, њихова основна права и дужности и њихове узајамне односе, ограничавајући права једних власти правима

У. 5 у % узак па аку и

Пана

У жал

ер