Srpski književni glasnik
832 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.
УСТАВОТВОРНА ВЛАСТ И ПРОМЕНА УСТАВА.
Нема више ни једне неуставне државе у Европи! По-
следње три које су то до скора биле: Русија, Турска и Црна
Гора постале су бар по форми уставне. Али су Устави у по-
јединим европским земљама врло разнородни. Једни су од њих кратки и непотпуни; други пространи и претрпани. Једни
дају владаоцу огромна права а остављају народ готово без. заштите; други онемогућавају лични режим владаочев, осем.
по цену гажења Устава. У једнима није обухваћена чак ни заштита личних грађанских права; у друге су унети читави
специјални закони, који се у другим земљама не сматрају као.
саставни део Устава.
Тешко је одредити шта све треба да уђе у један добар Устав. Сотшђез де Гезтадез рекао је лепу реч: Устав треба да представља политичку и социјалну структуру једне државе.
Али у којој мери он то треба да чини, и до којих границаг
Несумњиво је да то зависи од историјског развитка једне државе, од расе једног народа, од његове културе, од физичких
особина природе у којој народ живи и од социјалних и пси--
хичких снага којима располаже. Устав је у суштини ограничавање владалачке власти, па ма каква била његова генеза. Али није свеједно да ли се то ограничавање вршило у читавом низу година, поступно, еволуцијом у којој се нису много видели ни побеђени ни победиоци, или је постигнуто · нагло,
каквом крвавом револуцијом, која је победиоцу давала у мо-
менту најјачу снагу, а побеђеног лишава сваке моћи. У првом
случају Устави су више прилагођени духу нације и постоја--
нији су; у другом они представљају само привремено остварење тренутних тежњи једне узбуђене масе, која је на врхунцу своје моћи.
При свој разноврсности Устава једно је ипак утврђено:
Устав и уставни закони сматрају се као основни, органски за--
кони чак и у земљама у којима не постоји никаква специ“
јална уставотворна власт, него се Устави мењају на исти
начин као и обични закони. Устав по мишљењу већине најбољих државо-правних аутора треба, у првом реду, да одреди облик државе и владавине, затим да обележи главне основе за организацију власти, њихова основна права и дужности и њихове узајамне односе, ограничавајући права једних власти правима
У. 5 у % узак па аку и
Пана
У жал
ер