Srpski književni glasnik

Р- ЊРУ += и

УСТАВОТВОРНА ВЛАСТ И ПРОМЕНА УСТАВА. 833

других. Поред тога, Устав треба да гарантује права и слободу личности и уреди и њихов однос наспрам државних власти. Ту се подразумева право грађанства, једнакост пред законом, неповредност својине, слобода савести и вероисповести, право на зборове и удруживање и на исказивање мисли путем штампе и тд. Ништа од свега тога не сме зависити од самовоље власти, него мора бити регулисано законом, у духу уставних наређења.

Важност Устава и начин њихова постанка учинили су да се у огромној већини држава Устав мења друкчије но обични закони. Или постоји специјална уставотворна власт, или обична законодавна власт мења Устав, али на друкчији начин и са већим кворумом но што је случај код промене обичних закона. Врло је мало земаља у којима се Устав мења као и обични закони. То су у првом реду Енглеска и Угарска, чија је уставност стара неколико векова, и у којима преовлађује тако звано обичајно право над писаним уставним одредбама. Сем њих две, затим Шпаније и Италије, све друге државе самим уставним одредбама отежавају уставну промену. Неке од њих забрањују било промену битних уставних одредаба, било промену Устава у целини, а неке и за промене небитних тачака Устава одређују најкраћи рок, пре кога се не сме приступити промени. Тако је у теорији. У практици, међутим, све државе старају се да што мање мењају своје Уставе, нарочито у најглавнијим одредбама. Највише је измена чињено ради проширења бирачког права и увођења општег права гласа, без кога парламентарни систем нити је потпун нити правичан.

Сасвим је разумљиво зашто се у појединим државама. не приступа радо промени устава. Ни народ ни Поглавар државни немају рачуна да често мењају Устав: Поглавар да се не би сужавале његове прерогативе; народ да се не би смањивале његове привилегије. При промени Устава увек се може рачунати на извесна изненађења и неочекиване резултате. Устав одређује границе права власти и грађана, али иза тих одредаба треба да стоји стварна снага појединих фактора. Сам Устав по себи није још довољна гарантија за обезбеђење грађана од насиља власти. Потребно је још двоје: прво, способност и савесност и управљача и управљаних да дискретно и лојално употребљују своја права, и друго, снага којом ће се увек спречити свачије одметање од Устава и закона. Ни-

358